Ostala ulja za motorna vozila

 

UNIVERZALNA ULJA ZA TRAKTORE

Traktori i ostale poljoprivredne mašine, za razliku od putničkih vozila, rade u specifičnim uslovima; najčešće u veoma zaprljanoj sredini, sa promenljivim opterećenjem, u uslovima pothlađenja ili pregrevanja i često sa dugotrajnim stajanjem. Ovakav često puta ekstremni rad motora zahteva visok kvalitet ulja koje mora obezbediti lako startovanje motora bez obzira na temperaturu okoline, dobru unutrašnju čistoću motora, dobra disperzantna svojstva za sprečavanje pojave hladnih taloga i dobru zaštitu od korozije. Poslednjih decenija traktori su doživeli veliki tehnički razvoj. Između ostalog to se odnosi i na sklopove pogonskog motora, transmisionog sistema, hidrauličnih mokrih kočnica i hidrauličkog sistema:

 

  • Pogonski motor zahteva minimalni kvalitetni nivo API CD ili API CE. Zahteva se viskoznost 70 do 160 mm2/s na 400C, indeks viskoznosti 95 do 150 u zavisnosti da li se radi o monogradnim ili multigradnim varijantama ulja.
  • Menjači i diferencijali zahtevaju hipoidna ulja kvalitetnog nivoa API GL-5 i viskoznosti od 70 do 430 mm2/s na 400C u zavisnosti od gradacije.
  • Mokre kočnice zahtevaju ulje koje odgovara po klasifikaciji hidrauličnim uljima HV 68 sa viskozitetima od 60 do 75 mm2/s na 400C i indeksom viskoznosti 130.
  • Hidraulični sistem zahteva upotrebu hidrauličnih ulja kvalitetnog nivoa HV 32 ili HV 46, odnosno 32 ili 46 mm2/s na 400C, dok je indeks viskoznosti i do 150.

Kod ovako složenih zahteva i jedne ovako komplikovane mašine, uvek je postojala želja korisnika da se broj ulja za podmazivanje navedenih traktorskih sklopova svede na manji, odnosno, po mogućnosti, na jedno ulje koje će zadovoljavati sve sisteme. Na taj način se eliminiše mogućnost greške zamene jednog ulja drugim, a osim toga, skladištenje i manipulacija ulja se pojednostavljuje. To je dovelo do razvoja univerzalnih ulja za traktore.

Prve generacije traktorskih ulja TOU su bile za dizel motore sa prirodnim usisavanjem, transmisione i hidraulične sisteme. Ova ulja se više ne proizvode. Prva generacija UTTO ulja je nastala 1960. godine, a STOU ulja 1980. godine. U poslednje vreme pojavljuju se ERTTO (Environmentally Responsive Tractor Transmission Oil) – univerzalna ulja za traktore na bazi bioragradivih baznih ulja.

 

U pogledu podmazivanja traktora postoji izbor između dva rešenja i to:

 

  • koristiti dva tipa ulja – jedno za podmazivanje motora, a drugo za transmisiju, hidrauliku i mokre kočnice tzv. UTTO – univerzalno ulje za traktore
  • koristiti samo jedno ulje za podmazivanje svih delova traktora (motor, transmisija, hidraulika i mokre kočnice), tzv. STOU – super univerzalno ulje za traktore.

Standardizacija u oblasti proizvodnje univerzalnih ulja za traktore (STOU i UTTO) još nije obavljena kao u oblasti motornih ulja. Ulja STOU prve generacije su SAE 15W-30 ili SAE15W-40, a ulja današnje druge generacije kreću se u području viskoziteta SAE 10W-30 i SAE 10W-40. Klase učinka su uglavnom API CD/CE i API GL4.

Proizvođačke specifikacije pojedinih proizvođača traktora se prilično razlikuju i njihove preporuke nisu jedinstvene za sve traktore. Svaki proizvođač traktora poseduje svoje specifikacije i testove i svaki traži da njegovi uslovi budu zadovoljeni. Specifikacije univerzalnih ulja za traktore su prikazane u tabeli 5.88, specifikacije proizvođača traktora i opreme u tabelama 5.89 i 5.90, a fizičko-hemijske karakteristike ulja različitih proizvođača u tabeli 5.91.

 

Specifikacije univerzalnih ulja za traktore

UTTO – specifikacije STOU – specifikacije
Massey Ferguson M 1135/ M1141/ M 1143John Deere J 14 C/ J 20 C/D

Ford M2C 86B, M2C 134D

Case JI MS 1207

IHC/B6

ZF TE-ML 06, 07, 12

Caterpilar TO-2/ TO-4

Allison C3/ C4

Vickers I-286-S

Vickers Vane Pump

Denison HF 0

SAE 10W30

API GL-4

–

 Massey Ferguson M 1139/ M 1144John Deere J 20A, J 27

Ford M2C 159 B/C

Case JI MS 1206, MS 1210

International Harvester IHC/B6

ZF TE-ML 06, 07, 12

Caterpilar TO-2/ TO-4

Allison C3/ C4

Vickers I-286-S

Vickers Vane Pump

Denison HF 2

SAE 10W30; 10W40; 15W40

API GL-4

API CF/CF-4/CG-4/CH-4

 

Specifikacije kvaliteta ulja za traktore najpoznatijih proizvođača:

John DeereJD M 20A Specifikacija koja definiše kvalitetni nivo hidraulično transmisionih ulja. Zahteva se zaštita od rđe i korozije, oksidaciona stabilnost, zaštita od ekstremnih pritisaka i kompatibilnost sa zaptivkama. Ne može se koristiti kao motorno ulje.
John DeereJD M 20C Zadovoljava zahteve za transmisiona i hidraulična ulja u pogledu oksidacione stabilnosti, zaštite od rđe, osetljivosti na vodu, EP svojstva i kompatibilnosti sa gumom i zaptivkama.
John DeereJD M 27 Specifikacija ulja za traktore koje se koristi u motoru, transmisiji, hidraulici, mokrih kočnica i spojnica. Zahtev za kvalitet motornog ulja API CD/CE, SAE 10W-30 i SAE 15W-40.
Massey FergusonM 1135 Ovom specifikacijom Massey Ferguson definiše kvalitetni nivo ulja za hidraulično-transmisione sisteme svojih traktora. Ulje za transmisiju, hidrauliku i mokre kočnice.
Massey FergusonM 1139 Pokriva super univerzalno ulje za traktore (STOU) koje se koristi u motorima sa normalnim i turbo punjenjem, u transmisijama, hidrauličkim sistemima, mokrim kočnicama i spojnicama.
Massey FergusonM 1143 Nova specifikacija UTTO-ulja. Nasledila je specifikaciju M 1135 sa svim poboljšanim osobinama
Massey FergusonM 1144 Nova specifikacija STOU-ulja. Nasledila je specifikaciju M 1139 sa svim poboljšanim osobinama

 

Specifikacije hidraulično-transmisionih ulja

Alison   C-3 General Motors je ovom specifikacijom definisao kvaltetni nivo fluida za hidrauličke transmisije komercijalnih vozila, pretvarača obrtnog momenta i automatskih transmisija.
Alison C-4 Nova specifikacija sa višim zahtevima koja je zamenila Alison C-3.
Caterpillar TO-2 Zahteva ispitivanje frikcionih osobina i utvrđivanje pogodnosti ulja za podmazivanje prenosnika snage – menjača brzina. Ovi zahtevi su uključeni i u specifikacije MIL-L-2104 D.
Caterpillar TO-4 Secifikacija koja pokriva fluide za hidrauličke transmisije koje se koriste u transmisijama komercijalnih vozila, servo upravljača i pretvarača obrtnog momenta.
VOITH Propisuje kvalitet ulja za hidrokinetičke prenose u Voith turbo spojnicama tipa S, TP, DTP, T u spojnicama sa zupčanikom regulacijom tipa R, i u hidrauličnim kočnicama tipa VHB. Specifikacija zahteva dobra EP svojstva, visoku oksidacionu i termičku stabilnost, dobru zaštitu od penjenja a naročito dobru sposobnost otpuštanja vazduha.

Podmazivanje građevinske mehanizacije

Građevinska mehanizacija, kao što su bageri, rovokopači, utovarivači, buldožeri, traktori, grejderi, damperi, koriste se vrlo često pri maksimalnim opterećenjima, a često rade u prisustvu većih količina vode, prašine ili blata, pri svim klimatskim uslovima. Takvi ekstremni uslovi rada građevinske mehanizacije, mazivima postavljaju veoma teške zahteve.

Pogon građevinske mehanizacije obezbeđuje dizel motor, prenos snage za pokretanje preko menjača, reduktora i diferencijala, a često i hidraulička spojnica ili automatska transmisija. Radne funkcije obezbeđuju se pomoću hidrauličkog sistema.

Preporuke za izbor maziva:

  • Za motor se koristi monogradno ili multigradno motorno ulje.
  • Za hidraulični sistem primenjuju se ulja sa visokim indeksom viskoznosti kao što su hidraulična ulja ISO HV
  • Za servoupravljače, hidraulične spojnice i automatske transmisije primenjuju se ulja za automatske menjače (ATF)
  • Za ležajeve i druga mesta koja se podmazuju mastima primenjuju se mazive masti konzistencije NLGI 2 ili 3 sa dodatkom EP aditiva.
  • Za mesta podmazivanja koja su izložena velikim pritiscima i udarnim opterećenjima, odnosno kod kojih postoji mogućnost prekida mazivog sloja, primenjuju se mazive masti NLGI 2 ili 3 sa dodatkom EP aditiva i molibdendisulfida (MoS2)

Za slučaj upotrebe monogradnog (jednosezonskog) motornog ulja za zimske uslove rada treba koristiti SEA 10W, a za letnje uslove rada SEA 30 ili SEA 40. Za slučaj upotrebe multigradnog (višesezonskog) motornog ulja treba koristiti SEA 10W-40, SEA 15W-40 ili SEA 20W-50. Najniži kvalitetni nivo za monogradnu i multigradnu varijantu je API CD/CE, ACEA E1, CCMC-D4 ili MIL-L-2104. Interval zamene motornog ulja zavisi od kvalitetnog nivoa. Za preračunavanja na relaciji radni sati i pređeni broj kolimetara važi približan odnos: 100 radnih časova – odgovara 7.500 pređenih kilometara.

Najnovije konstrukcije prenosnika građevinske mehanizacije traže specijalne radne fluide koji štite od habanja a ujedno obezbeđuju odgovarajuća frikciona svojstva. Kvalitet ovih fluida definisan je posebnim specifikacijama: Caterpillar TO-4, Case MS 1230, Komatsu KES 07.868.1 ili ZF ZFN 13011.

FLUIDI ZA HIDRAULIČNE KOČIONE SISTEME MOTORNIH VOZILA

Kočioni sistem motornih vozila predstavlja najbitniji faktor sigurnosti vozača, pa su zbog toga postavljeni veoma oštri zahtevi koje kočione tečnosti moraju zadovoljiti. To su pre svega visoke tačke ključanja, dobro ponašanje na niskim temperaturama, zaštita od korozije, odgovarajuća sposobnost podmazivanja kao i kompatibilnost sa zaptivnim materijalima.

U hidrauličnim kočionim sistemima motornih vozila kao medijum za prenos sile kočenja mogu da se koriste tečnosti koje sadrže mineralna ulja (LHM – specijalna tečnost za centralnu hidrauliku Citroenovih vozila) ili tečnosti na bazi poliglikola i glikoletera. Zahtevi za specijalnim fluidom (LHM – Liquide a base minerale pour hydraulique de vehicules Citroen) za Citroenova vozila definisani su specifikacijom CITROEN B 712710. Uključuje zahteve za vrlo dobrim reološkim svojstvima, naročito kod niskih temperatura, kao i kompatibilnost sa zaptivnim materijalima. LHM fluid upotrebljava se za one sisteme koji su označeni zelenom bojom. Ne sme se mešati sa drugim tečnostima niti zamenjivati nekom drugom vrstom fluida.

Za hidrauliku Citroenovih vozila koji su označeni crnom bojom koriste se LHS 2 fluidi koji su na bazi sintetičkih i biljnih materija, međutim ovih vozila ima vrlo malo u upotrebi.

Razvoj silikonskih tečnosti još nije završen, a zbog njihove visoke cene koriste se samo na trkačkim automobilima gde su izvedene posebne tehničke intervencije.

Najširu primenu imaju kočione tečnosti na bazi glikoletra i poliglikola uz dodatak odgovarajućih aditiva za zaštitu od korozije i oksidacije. Osobine su im definisane sledećim standardima i specifikacijama:

  • ISO 4925
  • SAE J 1703
  • FMVSS 116 za DOT 3, DOT 4, DOT 5

Specifikacije FMVSS 116 (Federal Motor Vehicle Safety Standard) za DOT 3, DOT 4, DOT 5 određuju: promenu viskoznosti na niskim temperaturama, korozione osobine, postojanost kod promena temperature, oksidacionu stabilnost, sklonost ka isparavanju, ponašanje prema elastomerima (zaptivkama) i otpornost na vodu.

 

Osnovni zahtevi za kočione tečnosti

  FM VSS 116 ISO4925 SAEJ 1703
DOT 3 DOT 4 DOT 5.1 DOT 5
Tačka ključanja suvih tečnosti, 0C, min. ≥205 ≥230 ≥270 ≥260 ≥205 ≥205
Tačka ključanja vlažnih tečnosti, 0C, min. ≥140 ≥155 ≥185 ≥180 ≥140 ≥140
Maksimalna viskoznost na – 400C, mm2/s <1500 <1800 < 820 <1900 < 1500 < 1800
Maksimalna viskoznost na 1000C, mm2/s > 1,5 > 1,5 > 2,1 > 1,5 > 1,5 > 1,5

Klasifikacija kočionih tečnosti prema vrsti baze na osnovu FMVSS standard 116:

  • DOT 3 : polialkilen glikol
  • DOT 4 : mešavina: (poli)glikol eter i boratni ester
  • DOT 5.1 : boratni ester
  • DOT 5: silikonska tečnost (Važno: nije dozvoljeno mešanje sa DOT 3, DOT 4 i DOT 5.1)

Glikoletarske kočione tečnosti efikasno štite od korozije i habanja, dobro podnose niske temperature. Negativna osobina glikoletera je higroskopnost, odnosno upijanje vlage. Međutim, to je ujedno i prednost jer higroskopne tečnosti imaju postepeni pad temperature ključanja (pojave parnog čepa) sa prodorom vlage u sistem, dok nehigroskopne tečnosti (na bazi nafte) imaju trenutnu pojavu parnog čepa i “propadanje” papučice kočnice. Kroz otvore na rezervoaru kao i kroz elastične cevovode i zaptivke na pogonskim osovinama stalno upijaju vlagu iz vazduha i sa kolovoza. Pri procesu kočenja kinetička energija pretvara se u toplotnu. Najveći deo ove toplote prenosi se na okolni vazduh, ali jednim delom i na kočionu tečnost. Iz tog razloga jedna od najbitnijih karakteristika je tačka ključanja tečnosti.

SAE J 1703 – Udruženje automobilskih inženjera (SAE) je 1958. god. razvilo dve specifikacije fluida za kočione sisteme SAE J70 R1 i SAE J70 R2. One su usavršavane, tako da posle-dnja SAE J 1703f predstavlja osnovu za sve druge specifikacije fluida za kočione sisteme. Posebno su naglašeni zahtevi za tačkom ključanja i kinematičkom viskoznosti na – 400C.

ISO 4925 – Ovu specifikaciju fluida za kočione sisteme razvilo je 1978. godine udruženje ISO. Slična je specifikaciji SAE J 1703 DOT 3, ali su uvedeni i dodatni zahtevi u vezi sa korozivnosti tečnosti i prema bubrenju zaptivnih materijala od prirodnog kaučuka. Zahtevi po navedenim specifikacijama prikazani su u tabeli 5.92.

Sadržaj vlage u kočionim tečnostima raste 2 do 4 % godišnje. To utiče na sniženje tačke ključanja i ima za posledicu stvaranje parnih čepova i gasnih mehurića što vrlo negativno utiče na efikasnost kočionog sistema i vodi otkazu kočnica. Kritičan momenat je pri dugoj vožnji nizbrdo po veoma toplom danu uz čestu upotrebu kočnice. U tom slučaju pojavljuje se visoka temperatura koja se prenosi na kočionu tečnost. Ako je ona kontaminirana sa nedozvoljenom količinom vode, može se dogoditi tolika količina pare da klip više ne može da stvori visok pritisak pri čemu dolazi do otkaza kočionog sistema.

Tačka ključanja vlažne tečnosti predstavlja temperaturu pri kojoj nastaju prvi gasni mehurići. Sa sadržajem vode od 5 % tačka ključanja tečnosti DOT 3 pada ispod kritične (140 0C), što znači da se mora zameniti. Pošto su tečnosti DOT 4 i DOT 5 manje higroskopne i imaju više tačke ključanja, period upotrebe je duži od perioda upotrebe tečnosti DOT 3, a pouzdanost kočionog sistema veća. Kod novih modela vozila sa ABS sistemom koriste se kočione tečnosti prema specifikaciji DOT 5. Kočione tečnosti DOT 5 su na bazi silikonskih ulja. Dalji razvoj fluida ide u pravcu boratnih estera označenih standardom DOT 5.1. Nije dozvoljeno mešanje DOT 5 sa ostalim kategorijama kočionih tečnosti: DOT 3, DOT 4, ili DOT 5.1.

Proizvođači motornih vozila preporučuju zamenu kočione tečnosti na dve godine. Rok upotrebe kočione tečnosti u originalnoj ambalaži proizvođača je neograničen pod uslovom da su zaštićene od atmosferskih uticaja, naročito vlage. Moraju se strogo poštovati propisi proizvođača, jer materijali od kojih su načinjene zaptivke (prirodna guma – NR ili stirol-butadien gumom – BBR) ne podnose drugi tip ulja. Posledica je trenutno uništenje kočionog sistema.

Neefikasno kočenje može nastati i usled istrošenosti gumica u glavnom ili radnim cilindrima, što se može primetiti mekanim radom papučice za kočenje zbog ulaska vazduha u sistem.

Curenje ulja može biti vrlo opasno jer dovodi do otkaza kočionog sistema, pa se iz tog razloga sistem mora redovno kontrolisati. U posudi mora uvek biti dovoljno kočione tečnosti, a ako se ona mora češće dolivati, to je znak da u kočionom sistemu ima curenja ulja.

U najvećem broju slučajeva neispravnosti i blokiranja kočnica u radu je neispravno održavanje i kontrolisanje kočionog sistema. Čistoća kočione tečnosti od najvećeg značaja je za sigurnost rada kočionog sistema. Nakon zamene kočione tečnosti ili u slučajevima kada vazduh prodre u sistem, mora se obavezno izvršiti odzračivanje (provetravanje).

Zazor između čeljusti i doboša ili diska i pločica mora biti dovoljan, jer u suprotnom dolazi do trenja i pojave visokih temperatura koje utiču na pregrevanje i isparavanje kočione tečnosti.

Potencijalne opasnosti zbog neodgovarajuće kočione tečnosti:

  • Otkaz (kvar) kočnica
  • Sporo reagovanje kočnica
  • Korozija metalnih delova
  • Trenje i habanje delova sistema
  • Curenje tečnosti zbog neispravnih zaptivki
  • Problemi na visokim i niskim temperaturama

Da bi se izbegli navedeni rizici, izuzetno se mora voditi računa o kvalitetu kočione tečnosti, odnosno ona mora posedovati: visoku tačku ključanja, odgovarajuću nisku viskoznost na niskim temperaturama, odličnu zaštitu od korozije, odlično podmazivanje, kompatibilnost sa elastomerima zaptivki, optimalnu termičku stabilnost kao i odličnu niskotemperaturnu stabilnost.

 

Tačka ključanja

Prisustvo vode u kočioni sistem nikada se ne može u potpunosti sprečiti. U proseku kočiona tečnost apsorbuje 1% do 1,5% vode u toku godine. To naravno, utiče na smanjenje tačke ključanja kočione tečnosti. Trenje usled kočenja izaziva pojavu toplote koja se prenosi preko cilindra do kočione tečnosti, pri čemu temperatura tečnosti raste iznad 1500C. Na tim visokim temperaturama dolazi do isparavanja prisutne vode u obliku mehurića pare, koji su za razliku od tečnosti stišljivi i ne mogu da prenesu silu pritiska sa pedale kočnice na kočione cilindre točkova pri čemu može doći do propadanja pedale kočnice i neuspešnog kočenja. Iz tog razloga kvalitetna kočiona tečnost mora posedovati visoku tačku ključanja i sposobnost sprečavanja formiranja parnih mehurića.

 

Viskoznost na niskim temperaturama

Prenos sile kočenja sa pedale kočnice do kočionog cilindra točka mora da se prenese odmah – u deliću sekunde. To se može postići samo sa odgovarajućom niskom viskoznošću kočione tečnosti. Pri niskim temperaturama dolazi do povećanja viskoznosti kočione tečnosti, pri čemu se pritisak sporije prenosi do kočnica, odnosno usporene reakcije kočenja. Zbog optimalne brzine kočenja, tečnost za kočnice mora posedovati odgovarajuću niku viskoznost i na najnižim temperaturama okoline.

 

Zaštita od korozije

Kočioni sistem se sastoji iz rezličitih metala: čelik, liveno gvožđe, aluminijum, mesing i bakar. Kočiona tečnost mora da sadrži efikasan aditiv koji pouzdano štiti metalne delove od korozije.

 

Podmazivanje

U cilju sprečavanja trenja, kočiona tečnost mora posedovati odlična svojstva podmazivanja. Kao što je poznato posledice trenja su: habanje, abrazija i porast temperature.

 

Kompatibilnost sa elasomerima zaptivki

Elastomeri se koriste za zaptivanje kočionih cilindara da bi se sprečilo curenje tečnosti između klipa i cilindra. Kočiona tečnost mora da sadrži neophodne agense koji obezbeđuju blago bubrenje elastomera, pri čemu se obezbeđuje pouzdano zaptivanje i sprečavanje curenja kočione tečnosti.

 

Termička stabilnost

U ekstremnim uslovima rada, temperatura kočionih tečnosti prelazi 1500C. Od kočionih tečnosti se zahteva da na tim temperaturama moraju biti hemijski i termički stabilne. Da bi obezbedile optimalnu termičku stabilnost, kočione tečnosti moraju da sadrže kvalitetne komponente – glikol etre i specijalne inhibitore.

 

Niskotemperaturna stabilnost

U cilju sprečavanja rizika od otkaza kočnica na niskim temperaturama, od kočionih tečnosti zahteva se odlična stabilnost na izuzetno niskim temperaturama, čak do -500C.

 

ULJA ZA AMORTIZERE

Princip rada hidrauličnih amortizera svodi se na pretvaranje mehaničke energije oscilovanja preko viskoznog trenja u toplotnu energiju. Viskozno trenje u amortizeru nastaje usled strujanja ulja koje se nalazi u amortizeru kroz male otvore i ventile u pojedinim delovima amortizera. Prema tome ulje za amortizere je fluidni element amortizera i ono treba da se tretira kao i svaki drugi konstruktivni element od čijeg pravilnog izbora zavisi kvalitet i pouzdanost rada amortizera. Da bi oscilacije ostale nepromenjene tokom vremena i u svim eksploatacionim uslovima, potrebno je da se i moć prigušenja amortizera ne menja. Međutim, u praksi dolazi do promena moći prigušivanja amortizera, a jedan od uzroka te promene je ulje za amortizere.

Do promene prigušne moći amortizera dolazi zbog promene viskoznosti ulja usled promene temperature, pa se iz tog razloga zahtevaju izuzetno dobre viskozno-temperaturne osobine ulja, odnosno visok indeks viskoznosti ulja.

Energija prigušivanja pretvara se u toplotnu, i temperatura ulja raste. Radna temperatura ulja je 650 do 800C. U toku letnjih meseci i vožnje po lošim putevima, temperatura ulja može da poraste i do 1000C. Na tim visokim temperaturama viskoznost ulja opada, a samim tim i prigušna moć amortizera. Osim toga, pri višim temperaturama ulje počinje intenzivno da isparava, mešanje sa vazduhom i pojava gasnih mehurića je intenzivnije, što mu pogoršava maziva svojstva i smanjuje energiju prigušenja.

U toku rada amortizera ulje se stalno pretače iz jednog prostora u drugi kroz male prigušne otvore i procepe u ventilima amortizera. Pri takvim uslovima strujanja, ulje se raspršuje u sitne kapljice, delimično isparava i meša se sa vazduhom, a sve to dovodi do hemijskih i fizičkih promena usled čega mu se menja viskoznost.

Efikasnost amortizera u velikoj meri zavisi od kvaliteta ulja i njegove količine u amortizeru. Kvalitet ulja odnosi se na:

  • dobre antikorozivne osobine u odnosu na čelik i bakar,
  • kompatibilnost sa zaptivnim materijalima,
  • visoku oksidacionu stabilnost i
  • visok indeks viskoznosti

Zahteve za kvalitetom ulja definišu proizvođači amortizera preko svojih proizvođačkih specifikacija: FIAT St.55598; P.C.7884 ARMSTRONG; PEUGEOT X 71211.

Ulja za amortizere imaju viskoznost oko 15 mm2/s na 400C, tačku tečenja –450C, viskoznost na –300C oko 1800 mm2/s, a indeks viskoznosti najmanje 90.

Količinu ulja u amortizeru određuje proizvođač amortizera. Veća količina ulja od propisane ne dozvoljava amortizeru da se potpuno zatvori i povećava silu kompresije amortizera. Manja količina ulja u radnom cilindru smanjuje efikasnost prigušivanja i prouzrokuje povećanu buku.

Dozvoljava se pad viskoznosti ulja za 15% ili pad sile izvlačenja amortizera za 30%. Od kvaliteta ulja zavisi i vek gumenih zaptivača, što utiče na hermetičnost (curenje) amortizera.