Ostala industrijska ulja

ULJA ZA PRENOS TOPLOTE

U indirektnim sistemima zagrevanja mogu da se koriste različita sredstva za prenos toplote: topla voda, para, mineralno ulje i sintetičke hemijske mešavine. Upoređujući njihove karakteristike, a imajući u vidu sve veću zastupljenost modernih procesa sa visokim temperaturama zagrevanja (200 do 300 ⁰C) mogu se iskazati neke značajne prednosti mineralnih ulja od kojih su najvažnije:

manji pritisak pare na povišenim temperaturama,
ne postoji problem korozije i taloženja,
niska tačka stinjavanja,
mogućnost postizanja velike tačnosti regulisanja temperature (2 do 5 ⁰C)

Ulja za prenos toplote se koriste u tekstilnoj, papirnoj, hemijskoj i prehrambenoj industriji kao i kod sušara i asfaltnih baza.

Klasifikacija ulja za prenos toplote prema ISO standardu prikazana je u tabeli 5.149, a osnovne fizičko-hemijske osobine u tabeli 5.150.

Klasifikacija ulja za prenos toplote prema ISO standardu

OznakaISO- L	Tip proizvoda i zahtevana svojstva	Posebnaprimena¹⁾	Specifična primena	Tipičnaprimena	Napomena
QA	Oksidaciono stabilno mineralno ulje i sintetički fluid	Maksimalna temperatura 250^oC	Otvoren sistem	Otvoreni uljni rezervoari za grejanje mehaničkih ili elektronskih delova	Za pojedinačnu primenu mora se uzeti u obzir opasnost od požara, uključujuću u obzir sistem, radnu okolinu i sam fluid.1.- jedinice sa sistemom sa fluidom za prenos toplote moraju biti snabdevene efikasnim ekspanzionim sudom, sistemima za ventilaciju i filtriranje. 2.- Za jedinice sa izmenom toplote za grejanje namirnica, fluid za prenos toplote mora biti u skladu sa nacionalnim zdravstvenim i bezbednosnim propisima.
QB	Termički stabilno mineralno ulje i sintetički fluid	Maksimalna temperatura 300^oC	Zatvoreni sistem sa ili bez prinudne cirkulacije	Sistem za grejanje sa fluidom za prenos toplote.Zatvoren sistem sa vodenim kupatilom
QC	Termički stabilno mineralno ulje i sintetički fluid	Maksimalna temperatura od 300^oC do 320^oC	Zatvoreni sistem sa prinudnom cirkulacijom
QD	Izrazito termički stabilan sintetički fluid	Maksimalna temperatura: > 320^oC	Zatvoreni sistem sa prinudnom cirkulacijom	Sistem za grejanje sa fluidom za prenos toplote
QE	Termički stabilno mineralno ulje i sintetički fluid, male viskoznosti na niskim temperaturama	Temperatura u opsegu: od – 30^oC do 200^oC	Kružni rashladni sistem	Jedinica za grejanje sa toplim protokom / ili hlađenje sa hladnim protokom
¹⁾ Temperature date u ovoj koloni su temperature fluida u masi, merene na liniji pražnjenja iz grejača. To nisu temperature uljnog filma u dodiru sa grejačem, koje mogu biti znatno više.

Nedostaci ulja kao što je: manji koeficijent prenosa toplote, sklonost ka koksovanju i oksidaciji koja ograničava vreme trajanja, potreba za prinudnom cirkulacijom i radom bez prisustva vazduha, kao i veća cena koštanja, ne predstavlja ozbiljne poteškoće, pogotovo kod ispravno konstruisanih sistema koji zadovoljavaju osnovne kriterijume turbulentnog strujanja, velike brzine protoka i kontrolisane cirkulacije. Ukoliko se temperatura ulja poveća iznad 300⁰C, dolazi do pojave termičke razgradnje, krekovanja, što ima za posledicu stvaranje lakših ugljovodonika i izdvajanje, odnosno taloženje koksa. Ovakve pojave u mineralnom ulju su nepoželjne, jer se taloženje koksa na zidovima izmenjivača smanjuje prenos toplote, čime se stvaraju uslovi za nastajanje novih pregrejanih zona, koje dalje iniciraju proces krekovanja.

S druge strane, lakši ugljovodonici osim što snižavaju tačku paljenja, mogu isparavanjem stvoriti gasovite faze koje otežavajući cirkulaciju opet dovode do lokalnog pregrevanja i krekovanja. Nepoželjna posledica stvaranja gasovite faze može biti i kavitacija na pumpi. Zbog toga se uređaji za prenos toplote osiguravaju aparatima za automatsko merenje temperature i kontrolu cirkulacije koje su povezane sa grejačem i u slučaju nedozvoljenog porasta temperature ili greške u cirkulaciji zaustavljaju unošenje toplote u sistem. Brzina cirkulacije ulja mora biti najmanje 1 m/s. Ako se koriste električni grejači, njihova snaga mora biti ograničena na 1 W/cm².

Starenje ili oksidacija, kao jedan od faktora koji utiču na vek trajanja uljnog punjenja, takođe se mogu pravilnom konstrukcijom sistema ili uz njegovu korekciju svesti na prihvatljivu meru. Mineralno ulje za prenos toplote povećava svoju zapreminu zagrevanjem na maksimalnu radnu temperaturu za 20 – 25 %, što zahteva postojanje ekspanzione posude, koja je jedino mesto u sistemu gde ulje dolazi u dodir sa vazduhom usled čega pri povišenim temperaturama reaguje sa kiseonikom tj. oksidira. Tipični produkti oksidacije parafinskih ulja su kiseline niže molekulske težine, koje deluju veoma korozivno na neke metale i doprinose povećanju viskoznosti. Da bi se usporio proces oksidacije, temperatura ulja u ekspanzionoj posudi mora biti što niža, i ne bi smela da pređe 60 ⁰C jer se prekoračenjem ove temperature za svakih 10⁰C proces oksidacije dvostruko ubrzava. U nekim sistemima ekspanziona posuda se puni inertnim gasom, naročito kod temperatura većih od 60⁰C, kako bi se oksidacija svela na minimum.

Ulje i postrojenje mogu biti dužeg veka ako se temperatura održava oko 40 ⁰C ispod temperature krekovanja. Početna tačka ključanja mora biti najmanje 20 ⁰C viša od temperature zagrevanja ulja u sistemu. Iskustvo je pokazalo da ulje, ako se koristi na propisanim temperaturama, može izdržati 4000 do 5000 radnih sati.

Fizičke vrednosti mineralnog ulja za prenos toplote VG 32:

Temperatura⁰C	Viskoznostmm²/s	Gustinag/ml	Termička provodljivostW/(mK)	Specifični toplotni kapacitetKJ(m³K)	Stvarni specifični toplotni kapacitetKJ(kgK)	Prandlovbroj
0	300,00	0,880	0,135	1663,2	1,89	3696,0
20	79,00	0,867	0,133	1708,0	1,97	1014,5
40	32,00	0,854	0,132	1750,7	2,05	424,4
60	14,40	0,841	0,131	1799,7	2,14	197,8
80	8,10	0,828	0,129	1838,2	2,22	115,4
100	5,10	0,815	0,128	1874,5	2,30	74,7
160	1,80	0,773	0,124	1971,2	2,55	28,6
200	1,20	0,745	0,121	2026,4	2,72	20,1
260	0,79	0,689	0,116	2073,1	2,97	14,1
300	0,63	0,660	0,113	2072,4	3,14	11,6
320	0,57	0,645	0,112	2083,4	3,23	10,6
360	0,48	0,605	0,109	2057,0	3,40	9,1

Osim mineralnih koriste se i sintetička ulja (alkil-benzeni, polialkilen glikoli, polifenili i dr.), a izbor se vrši prema preporuci proizvođača sistema ili prema tabeli 5.152.

Tipičan temperaturni raspon fluida za prenos toplote

Fluidi za prenos toplote	Temperaturni raspon (0⁰C)
Mineralna ulja	0 do 320
Alkilbenzeni	-15 do 315
Organski esteri	-45 do 230
Polialkilen glikoli	-15 do 290
Derivati polifenila	-15 do 400
Polifenili	65 do 400

Ulja za prenos toplote moraju da imaju mali koeficijenat zapreminskog širenja sa porastom temperature. Ovaj koeficijenat ograničava zapreminu uljnog punjenja, odnosno koliko se ulja sme sipati u sistem. Ako se ova ulja koriste za uljne radijatore, potrebno je ostaviti najmanje 25% slobodnog prostora ili ugraditi ekspanzione posude.

ULJA ZA TRANSFORMATORE I ELEKTRIČNE INSTALACIJE

Kvalitet ulja za transformatore definisan je standardom Internacionalne Elektrotehničke Komisije IEC 60296 koji je u upotrebi od 2003. godine, a zamenio je do tada važeći standard IEC 296: 1982. Kvalitet ulja za transformatore definisan je i nacionalnim standardima DIN 57379, BS 148, NFC 27-101, ASTM D 3487, a važeći standard kod nas je JUS B.H3.561 od 1987. godine koji je u skladu sa internacionalnim IEC 296. Ovim standardima definisane su tri klase ulja za električne instalacije. Prve dve klase odnosile su se na transformatorska ulja, a klase III i IIIA na ulja za prekidače. Svaka klasa ima dve varijante: neinhibirano i inhibirano ulje (ulje koje sadrži inhibitor oksidacije). Za neinhibirana ulja su I, II, III, a za inhibirana IA, IIA, IIIA. Klase se razlikuju po viskoznosti, tačkama paljenja i tačkama tečenja. Obe varijante svake klase ne razlikuju se po spomenutim osobinama, a razlikuju se samo po tome da li sadrže inhibitor oksidacije.

Od Od 2003. godine u upotrebi je novo izdanje ovog standarda pod oznakom IEC 60296 koje je unelo znatne promene. Zahtevi se odnose na dva osnovna tipa, ulje za transformatore i ulje za prekidače, a za svaki tip postoji dodatna podela prema sadržaju aditiva protiv oksidacije. Klase I i IA više ne postoje, a zahtevi za klasom II (IIA) i III (IIIA) iz starog izdanja prilagođeni su današnjim zahtevima primene. Najveća promena je u zahtevima za oksidacionom stabilnošću. vedena je nova, stroža metoda, a stara metoda za određivanje perioda indukcije u uslovima oksidacije za inhibirana ulja je ukinuta. Uslovi (vreme trajanja testa) i rezultati oksidacione stabilnosti jedini su po kojima se bitno razlikuju neinhibirana od inhibiranih ulja, kao i nivo kvaliteta inhibiranih ulja. Osim toga, novo izdanje uvodi i standardizovane metode za određivanje sadržaja nekoliko vrsta antioksidanta, kao i zahteve koji se odnose na zaštitu životne okoline, zdravlja i sigurnosti i stabilnosti pri skladištenju, transportu i rukovanju.

Podela elektroizolacionih ulja prema sadržaju aditiva protiv oksidacije (antioksidansa):

U neinhibirano ulje
T u tragovima inhibirano ulje, sadržaj antioksidansa najviše 0,08%
I inhibirano ulje, sadržaj antioksidansa 0,08 – 0,40%

Osnovne funkcije ulja za transformatore su:

Izolacija električnih provodnika,
U toku rada transformatora, odnosno prolaskom struje kroz bakarne provodnike, u transformatorskom jezgru se razvija toplota. Ulje ima zadatak da odvodi toplotu od transformatorskog jezgra ka kućištu radi hlađenja i održavanja radne temperature.
gašenje električnog luka varnica koje se javljaju u prekidačima i sličnim uređajima prilikom uključivanja i isključivanja.

Od transformatorskih ulja zahteva se:

visoka oksidaciona stabilnost koja treba da im obezbedi dug radni vek,
visoka dielektrična čvrstoća i specifični izolacioni otpor,
niska viskoznost i odlična fluidnost na niskim temperaturama,
odsustvo neorganskih kiselina, alkalija i korozivnog sumpora,
dobra otpornost ka emulgovanju,
otpornost ka stvaranju taloga pri normalnom radu,
brzo gašenje električnog luka,
niska tačka stinjavanja,
visoka tačka paljenja i niska isparljivost,
visok probojni napon,
niski faktor dielektričnih gubitaka i
visoka specifična toplota i toplotna provodljivost

Ulje za transformatore mora biti izuzetno suvo. Mali sadržaj vlage degradira ulje. Ulja za transformatore se obično suše pre isporuke. Međutim, u toku transporta ili nepropisnog skladištenja, u slučaju kontakta sa vlažnim vazduhom, može doći do pogoršanja probojnog napona. Zbog toga se mora izvršiti kontrola ulja. Ako se utvrdi da je probojni napon niži od propisanog, ulje se mora pre upotrebe osušiti. Standardi za transformatorska ulja su prikazani u tabeli 5.153, a specifikacija IEC ulja za transformatore u tabeli 5.154.

Za vreme upotrebe, ulje za transformatore izloženo je uticaju povišene temperature, dejstvu metalnih delova transformatora (katalitičkom dejstvu bakra), kiseoniku, a ponekad i električnom luku. Usled ovih uticaja dolazi do promena karakteristika ulja, oksidacije (starenja) ulja. Pri starenju nastaju kiseline, talog i vlaga što pogoršava električne karakteristike ulja. Kako se od transformatorskih ulja očekuje vek upotrebe 25 godina i više, postavljeni su visoki zahtevi u pogledu kvaliteta ulja, tj. postojanosti u pogledu starenja i dielektričnih karakteristika.

Problemi koji se mogu pojaviti prilikom rada transformatorskih ulja

Visoke temperature namotaja koje se kreću do 95⁰C, a ponekad visokonaponski uređaji mogu imati lokalna zagrevanja i do 130⁰C, uz prisustvo vazduha dovode do oksidacije ulja, odnosno do stvaranja organskih kiselina i drugih produkata koji postepeno prelaze u talog i mulj. Stvaranje i taloženje mulja smanjuje efekat hlađenja, dolazi do povećanja temperature što dalje pogoršava uslove rada transformatorskog ulja.
Vlaga može doći u transformator najčešće “disanjem”, odnosno usled promena dnevne i noćne temperature dolazi do usisavanja vlage iz vazduha i njenog kondezovanja. Vlaga negativno deluje smanjujući dielektričnu čvrstoću, a može uticati i na formiranje taloga i mulja. Zbog toga je veoma bitno da se prilikom punjenja transformatora, a i tokom kasnijeg rada onemogući prodor vlage.
Prisutnost metala, naročito bakra i gvožđa, ima negativan efekat jer deluje katalitički pospešujući starenje i oksidaciju ulja.

Specifikacije kvaliteta ulja za transformatore i električne instalacije

IEC 296/1982 – International Electrical Commission	Ova specifikacija predstavlja osnovu za sve nacionalne standarde i preporučuje sve osobine elektroizolacionih ulja. Specifikacijom su obuhvaćene tri klase neinhibiranih ulja (I, II, III) i tri klase inhibiranih (IA, IIA, IIIA). Osnovni zahtev klase II je najviši viskozitet od 11,0 mm²/s na 40 ⁰C, odnosno 1800 mm²/s na –30 ⁰C. Električna svojstva uključuju međupovršinski napon 40 mN/m na 25 ⁰C, probojni napon 60 KV i faktor dielektričkih gubitaka 0,005, temperatura paljenja min. 130⁰C i neutralizacioni broj 0,03 mgKOH/g.
JUS B. H3. 561 – 1987	Ovaj standard je u skladu sa standardima Međunarodne Elektrotehničke Komisije IEC 296-1982, a propisuje ulja za transformatore i električne prekidače.
ASTM D3487	Ovim standardom definisane su sve fizičko-hemijske i ostale karakteristike elektroizolac. ulja tipa I i II.
VDE 0370	Nacionalna specifikacija Nemačke. Ista kao DIN 57370. Od IEC 296 se razlikuje samo po većim zahtevima za oksidacionu stabilnost i ne sadrži zahteve za tačku tečenja pošto je definisana viskoznost na – 30ºC.

ULJA ZA PNEUMATIČNE ALATE

Od ulja za pneumatične alate traže se sledeće karakteristike: niske tačke tečenja, zbog mogućnosti rada na niskim temperaturama, visoka termička i oksidaciona stabilnost, visoka prionljivost za metalne površine, zaštita od habanja, sposobnost za brzo otpuštanje vazduha, otpornost na građenje stabilne pene i sposobnost zaštite od rđe i korozije. Važna osobina ulja za pneumatične alate je da se lako raspršuju u struji komprimovanog vazduha da bi podmazali sve vitalne delove pneumatskih alata. Proizvode se u viskoznim gradacijama VG 32 do VG 220, prema podeli u tabeli 5.105.

Savremene pneumatične alate karakterišu mali zazori između površina koje su u kontaktu. Ukoliko se ne odabere ulje odgovarajućeg kvalitetnog nivoa, postoji opasnost od povećanog habanja pošto pneumatični alati rade u uslovima udarnih opterećenja i ekstremnih pritisaka, a neki i u uslovima velike vlažnosti.

Kod bušilica za kamen, voda struji kroz sredinu klipa sve do oštrice bušilice. Njena funkcija je ispiranje zdrobljenih materijala. Za podmazivanje takvih alata preporučuju se ulja više viskozne gradacije, često i zamašćena, sa dobrim deemulzivnim osobinama jer dolaze u neposredni dodir sa vodom. Ulja nižih viskoznih gradacija, sa dobrom polarnošću, preporučuju se za podmazivanje alata koji rade u suvim uslovima.

Gradacija VG 32 koristi se u temperaturskom opsegu od –25 ⁰C do 5 ⁰C. Gradacija VG 46 koristi se na temperaturama oko 5⁰C, VG 100 za podmazivanje pneumatičnih alata u granicama od 5⁰C do 27⁰C, a gradacije VG 150 i 220, za pneumatične alate koji rade u uslovima visokih opterećenja i na visokim temperaturama.

Maziva za pneumatične alate su definisana specifikacijom Gardner-Denver i pokriva pet gradacija (SAE 10, 20, 30, 40, 50) koje se koriste u Gardner-Denverovim bušalicama za kamen. Osim što prolaze test odvajanja vode u emulziji sa vodenom parom, ova ulja poseduju propisan minimalni nivo radnih svojstava u “Pin-Type Weeks Oil Testeru”, koji pruža mogućnost merenja nosivog opterećenja uljnog sloja ili otpornosti na visoke pritiske.

ULJA ZA KLIZNE STAZE

Primenjuju se za podmazivanje kliznih staza i linijskih i kružnih vođica klizača.

Najvažnija funkcija ovih ulja je da pri malim brzinama i visokim opterećenjima obezbede ravnomerno kretanje kliznim elementima, bez tzv. “stick slip” efekta, koji ima za posledicu neravnomeran rad sistema, skokovito klizno kretanje i škripu. ”Stick-slip” je skokovito kretanje kliznih površina kod malih brzina kretanja, a javlja se kada je koeficijent trenja u mirovanju znatno veći od koeficijenta trenja u sporom kretanju. Aditivi, modifikatori trenja, osiguravaju pogodan odnos između statičkog i dinamičkog trenja, što je kritičan faktor kod pojave “stick-slipa”. Visoka opterećenja i male brzine klizanja ne mogu da obezbede hidrodinamičko podmazivanje, zato ova ulja sadrže specijalne aditive za poboljšanje svojstva podnošenja opterećenja koji obezbeđuju potrebnu jačinu uljnog filma i odgovarajuće podmazivanje. Osnovne karakteristike ulja za klizne staze su: otpornost na visoke pritiske i udarna opterećenja, niski koeficijent trenja, zaštita od habanja, zaštita od korozije, kompatibilnost sa tečnostima za obradu metala, dobre osobine deemulgiranja, visoka prionljivost za metalne površine, kompatibilnost s materijalima kliznih staza.

Za podmazivanje horizontalnih kliznih staza najčešće se koristi ulje viskoznosti ISO VG 68, dok se za podmazivanje vertikalnih kliznih staza koristi ulje viskoznosti ISO VG 220. Mnoge osobine ulja za klizne staze slične su osobinama hidrauličnih ulja pa se mogu upotrebljavati i u tom svojstvu u svim slučajevima kada se za klizne staze preporučuju hidraulična ulja. Karakterišu ih visoka oksidaciona stabilnost, i u odnosu na hidraulična ulja, visoka prionljivost za metalne površine.

Nose oznaku ISO L-G, a ako zadovoljavaju i uslove za hidraulična ulja, onda se označavaju sa ISO L-HG. Proizvode se u više viskoznih gradacija, tabela 5.105. Kvalitet se određuje opšte usvojenom specifikacijom Cincinati Milacron: P.47 za ISO VG 68, P.50 za ISO VG 220 i P.53 za ISO VG 32.

Specifikacije P-53 i P-47 definišu zahteve za specijalna hidraulična ulja koja se primenjuju u kombinovanim sistemima alatnih mašina koji sadrže, osim hidrauličke jedinice i klizne staze. Specifikacija P-50, definiše zahteve za ulje koje se upotrebljava za klizne staze alatnih mašina. Sve tri specifikacije propisuju najviše vrednosti za statički koeficijent trenja.

Test metoda SKC-SCHMIDT se koristi za ocenjivanje deemulzivnih osobina ulja za klizne staze. Ova metoda daje uvid u ponašanje ulja za klizne staze u slučaju kod prodora emulzije za obradu metala na kliznu stazu. Ispitivanje se sprovodi prema modifikovanoj metodi ASTM D 1401 na uzorku koji se sastoji od 80% ulja za klizne staze i 20% 3-7%-tne emulzije. Očitavanje stanja mešavine se obavlja posle 1 sata, posle 1 dana i posle 7 dana. Nakon toga daje se ocena na osnovu etalona, a zahteva se potpuno odvajanje dveju faza.

ULJA I SREDSTVA ZA ZAŠTITU OD KOROZIJE

Koriste se za privremenu zaštitu od korozije. Ova zaštita može biti, kako kratkotrajna, kao prilikom međuoperacijske zaštite u metaloprerađivačkoj industriji, tako i dugotrajna, kao npr. prilikom skladištenja delova i opreme koji se neće upotrebljavati u dužem roku. Bitna osobina sredstava za zaštitu od korozije je da se mogu lako ukloniti sa površine, t.j. da se lako može izvršiti dekonzervacija uobičajnim industrijskim rastvaračima ili deterdžentima.

Zaštita se sastoji u stvaranju uljnog filma nepropusnog za vodu, paru, gasove i vazduh. Za zaštitu od korozije i mehaničkih oštećenja koriste se sredstva na bazi voska sa dodatkom rastvarača koji vremenom ispari i ostavlja čvrst zaštitni sloj (1 – 2 mm). Ovom sredstvu se mogu dodati i plastifikatori (niskomolekulski polimeri) radi poboljšanja plastičnosti filma.

Nanošenje sredstava za zaštitu od korozije se vrši: potapanjem, prskanjem ili premazivanjem što zavisi od dimenzija i količine komada koji se štite, osobine zaštitnog sredstva itd. Bitno je da cela površina koja se štiti bude prekrivena zaštitnim sredstvom. Ukoliko je potrebno, mašine se moraju totalno ili delimično rasklopiti, da bi se omogućilo nanošenje sredstava na svaku površinu koju treba zaštititi. Uklanjanje sredstva za zaštitu od korozije se vrši pomoću: rastvarača, sredstva za alkalno pranje ili brisanjem. Izbor načina uklanjanja zavisi od vrste zaštitnog sredstva i od stepena čistoće površine koji se zahteva.

Jedna od najčešće korišćenih specifikacija koje definišu zahteve za radnim osobinama sredstava za zaštitu od korozije je MIL-C-16173 D.

Prema toj specifikaciji postoji pet različitih tipova:

Tip 1 – Tvrd neproziran zaštitni sloj
Tip 2 – Mekan zaštitni sloj
Tip 3 – mekan i vrlo tanak zaštitni sloj sa svojstvima istiskivanja vode
Tip 4 – Proziran, tvrd i nelepljiv zaštitni sloj
Tip 5 – Zaštitni sloj koji se lako uklanja vodenom parom

Objašnjenje pojmova lakih i teških uslova primene:

Laki uslovi primene – Skladištenje metalnih delova do četiri meseca, bez izlaganja vlažnim uslovima sa mogućnošću ponovljene kondenzacije (skladišta izložena promenama temperature) ili naročito korozivnim uslovima (kisele ili alkalne pare, dim itd.). Laki uslovi podrazumevaju i kratkoročni transport zatvorenih metalnih delova u suvim uslovima.

Teški uslovi primene – Svi drugi slučajevi koji nisu navedeni u “lakim uslovima primene”.

Klasifikacija sredstava za privremenu zaštitu od korozije prema ISO 6743-8

Oznaka ISO-L	Osobine i primena
RA	Sredstvo sa svojstvima istiskivanja vode koje ostavlja tanak zaštitni sloj. Koristi se za lake uslove primene obrađenih i brušenih delova u međufaznom skladištenju. Uklanja se rastvaračem ili deterdžentom na bazi vode.
RB	Sredstvo na osnovi vode koje ostavlja tanak uljni sloj. Koristi se za lake uslove primene obrađenih i brušenih delova u međufaznom skladištenju. Uklanja se rastvaračem ili deterdžentom na bazi vode.
RBB	RB sredstvo sa svojstvima istiskivanja vode.
RC	Nerazređeno sredstvo. Koristi se za lake uslove primene obrađenih i brušenih delova u međufaznom skladištenju. Uklanja se rastvaračem ili deterdžentom na bazi vode.
RCC	RC sredstvo sa svojstvima istiskivanja vode.
RD	Nerazređeno sredstvo za zaštitu čeličnih limova, čeličnih cevi, metalnih traka, livenih delova, vijaka, aluminijumskih limova. Koristi se za teške uslove primene. Uklanja se rastvaračem ili deterdžentom na bazi vode.
RDD	RD sredstvo sa svojstvima istiskivanja vode.
RE	Sredstvo na osnovi rastvarača koje ostavlja uljni ili mekani sloj za zaštitu čeličnih limova, čeličnih cevi, metalnih traka, livenih delova, vijaka, aluminijumskih limova. Koristi se za teške uslove primene. Uklanja se rastvaračem ili deterdžentom na bazi vode.
REE	RE sredstvo sa svojstvima istiskivanja vode.
RF	Sredstvo na osnovi rastvarača koje ostavlja voskasti do suvi sloj za zaštitu rastavljivih mehaničkih delova i aluminijumskih limova. Koristi se za teške uslove primene. Uklanja se rastvaračem ili deterdžentom na bazi vode.
RFF	RF sredstvo sa svojstvima istiskivanja vode.
RG	Sredstvo na osnovi rastvarača koje ostavlja bitumenski sloj za zaštitu teških mašina i mašinskih delova. Koristi se za teške uslove primene. Uklanja se rastvaračem ili mehaničkim putem.
RH	Sredstvo na osnovi vode koje ostavlja voskasti do mekani sloj za zaštitu cevi i drugih mašinskih delova. Koristi se za teške uslove primene. Uklanja se rastvaračem ili deterdžentom na bazi vode.
RP	Sredstvo na osnovi rastvarača ili vode koje ostavlja oljuštiv sloj za zaštitu aluminijumskih limova i nerđajućih čeličnih limova. Koristi se za teške uslove primene. Uklanja se ljuštenjem, rastvaračem ili deterdžentom na bazi vode.
RT	Plastični kompaund koji se primenjuje rastopljen za zaštitu obrašenih i brušenih delova i sitnih osetljivih alata. Koristi se za teške uslove primene. Uklanja se ljuštenjem.
RK	Mekana ili tvrda mast koja se primenjuje vruća ili hladna za zaštitu ležajeva i obrađenih delova. Koristi se za teške uslove primene. Uklanja se rastvaračem ili brisanjem.
RL	Nerazređeno sredstvo koje se koristi prvenstveno za zaštitu prevučenih metala (pocinčani limovi, prevučeni čelični limovi, montažni nelovi, naoružanje) za sve uslove primene. Uklanja se ljuštenjem, rastvaračem ili deterdžentom na bazi vode.
RM	Sredstvo na osnovi rastvarača i/ili vode koje ostavlja voskasti do suvi sloj za zaštitu prevučenih metala (lakirane površine, karoserija, prevučeni čelični limovi) za sve uslove primene. Uklanja se ljuštenjem, rastvaračem ili deterdžentom na bazi vode.

PROCESNA, TEHNIČKA BELA I MEDICINSKA BELA ULJA

Procesna ulja su formulisana od jedne ili više vrsta baznih ulja, koja se koriste u raznim industrijskim procesima kao rastvarači, omekšivači, za apsorpciju gasova, agensi za separaciju i sl. Prema opštoj klasifikaciji JUS – ISO 6743/0 nose oznaku ISO L-Y kao ulja za ostale oblasti primene.

Procesna ulja mogu biti parafinska, naftenska ili aromatska.

Parafinska procesna ulja su obično svetle boje, visokog indeksa viskoznosti i niske tačke tečenja. Ne poseduju dobra svojstva rastvaranja i koriste se u slučajevima gde je potrebna spora reakcija.

Naftenska procesna ulja su tamnije boje u odnosu na parafinska, nižeg indeksa viskoznosti i niske tačke tečenja. Imaju bolja svojstva rastvaranja od parafinskih i koriste se u slučajevima kada je potrebna intenzivnija reakcija.

Aromatska ulja su nestabilna, tj. nezasićena zdog dvogubih veza u prstenastoj strukturi i zbog toga su hemijski veoma reaktivna.

Podela procesnih ulja na osnovu VGC (Viscosity Granity Constant) konstante:

Vrsta procesnog ulja	VGC konstanta
visoko aromatska	> 1,000
aromatska	0,940 – 1,000
relativno aromatska	0,900 – 0,939
naftenska	0,850 – 0,899
relativno naftenska	0,820 – 0,949
parafinska	< 0,820

Oblasti primene ovih ulja određene su: hemijskim sastavom, viskoznošću i gustinom. Na ove osobine utiču način i dubina rafinacije, kao i vrsta nafte čijom preradom se dobijaju. Kako raste stepen rafinacije, tako se smanjuje aromatska frakcija i intenzitet boje ulja, sve do konačnih belih ulja koja su bezbojna i ne sadrže aromate.

U grupu procesnih ulja spadaju:

tamna procesna ulja ili ekstrati od solventne rafinacije, tamno smeđe do crne boje i visokim sadržajem aromata (40 – 60 %)
svetla procesna ulja, destilati ili rafinati, žućkaste do smeđe boje i nižim sadržajem aromata (4 – 25 %)
tehnička bela ulja, dobijena kiselom rafinacijom, solventnom ili hidrorafinacijom, bezbojna do svetle boje, sa niskim sadržajem aromata (7%)
medicinska bela ulja, ekstra rafinisana pomoću oleuma, solvenata ili hidrorafinacijom, bezbojna i bez aromata i drugih toksičnih materija

Tamna procesna ulja zbog visokog sadržaja aromata upotrebljavaju se kao rastvarači gde boja nema važnosti: u gumarskoj industriji, za proizvodnju štamparskih boja i dr.

Svetla procesna ulja – rafinati, mogu da se koriste kao rastvarači ili kao komponente nekih proizvoda gde je važna svetla boja.

Tehnička bela ulja bez boje, mirisa i ukusa, sa niskim sadržajem aromata koriste se u tekstilnoj industriji za podmazivanje delova mašina koji dolaze u dodir sa tkaninom u toku procesa proizvodnje. Ulje ne utiče na zdravlje radnika, a uz dodatak emulgatora olakšava se ispiranje proizvoda. Osim toga koriste se kao rastvarači, plastifikatori u preradi plastičnih masa ali i za lakše odvajanje presovanih predmeta od kalupa.

Medincinska bela ulja koriste se u farmaceutskoj industriji kao nosači polučvrstih i čvrstih supstanci, kao osnova različitih masti, ili kao delovi preparata koji se u medicini koriste u vidu kapsula ili tableta. Osim toga ova ulja se koriste u prehrambenoj industriji za podmazivanje mašina koje su u kontaktu sa proizvodima.

Maziva koja se upotrebljavaju u prehrambenoj industriji moraju imati dozvolu USDA (United States Deparment of Agriculture – ministarstvo za poljoprivredu SAD). Preduslov za dobijanje upotrebne dozvole ili homologacije maziva za prehrambenu industriju je da mazivo prema čistoći odgovara zahtevina FDA (Food and Drug Administration – ministarstvo za hranu i lekove), smernicama sigurnosti 21 CFR 178.3570. FDA je državni organ Amerike koji je izdao pozitivnu listu sirovina koje se mogu koristiti u proizvodnji maziva za prehrambenu industriju. Postoje dve USDA kategorije dozvola koje se dodeljuju:

– USDA H1 – mazivo za prehrambenu industriju koje se može primeniti na svim mestima podmazivanja mašina u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji kod kojih povremeno može doći do kontakta proizvoda i maziva.

– USDA H2 – maziva koja se preporučuju za primenu u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, ali se ni pod kojim uslovima ne dozvoljava kontakt maziva i proizvoda. U Evropi se prihvata USDA H1. Osim toga američki NSF (National Sanitary Fonndation International – nacionalna sanitarna fondacija) sve više dobija na značaju, jer je usklađen sa zahtevima Evropske radne grupe za maziva u prehrambenoj industriji.

ULJA ZA PROTOČNO PODMAZIVANJE

Prema klasifikaciji iso 6743-99 utvrđena je klasifikacija ulja za protočno podmazivanje koja ima oznaku ISO-L A, a detaljna podela prikazana je u tabeli 5.161.

Za proizvodnju ulja za protočno podmazivanje, kao bazna ulja, koriste se uglavnom naftenski destilati ili rafinati. Primenjuju se tamo gde se prilikom upotrebe ulje potpuno gubi i ne vraća u sistem. Ulja koja se direktno ispuštaju u životnu sredinu, moraju da odgovaraju zakonskoj regulativi koja je na snazi u svakoj zemlji.

Klasifikacija ulja za protočno podmazivanje

Oznaka	Grupa	Karakteristike	Primena
ISO-L	AY	Srednje rafinisana mineralna ulja	Grubi mašinski elementi, osovine vagona, mesta na železničkim prugama (skretnice i sl.), oplatna ulja
	AN	Rafinisana mineralna ulja	Lako opterećeni delovi (kotrljajući ležajevi, zupčanici), klizni ležajevi u hidrodinamičkom režimu
	AB	Rafinisana mineralna ulja koja sadrže bitumen ili aditive za poboljšanje određenih svojstava, npr. adhezivnost, ekstremni pritisak, antikorozivno svojstvo	Otvoreni zupčanici, čelična užad, mehanički lanci
	AC	Ulja mineralnog, životinjskog, biljnog ili sintetičkog porekla, koja sadrže pogodne aditive za poboljšanje neophodnih svojstava	Lanci za motorne testere

ULJA ZA CIRKULACIONE SISTEME

Prema klasifikaciji iso 6743 ova ulja imaju oznaku ISO-L F, a detaljna podela prikazana je u tabeli 5.162. Proizvode se od najnižih ISO VG 2 do najviših ISO VG 3200 viskoznih gradacija u zavisnosti od mesta primene.

Izbor viskozne gradacije zavisi od zahteva u pogledu brzine, opterećenja i temperature, što proizvođači mehaničkih sistema tačno utvrđuju i preporučuju. Za podmazivanje ležajeva najčešće se koristi VG 46 i 68, a za brzohodna vretena sa kliznim ležajevima VG 5 i VG 7.

Klasifikacija ulja za cirkulacione sisteme

Oznaka	Grupa	Karakteristike	Primena
ISO-L	FD	Rafinisana mineralna ulja sa dobrim svojstvima protiv oksidacije, korozije i habanja	Za podmazivanje u cirkulaciji, uljnom kupkom ili uljnom maglom, kliznih i valjčastih ležajeva, različitih zupčaničnih prenosnika, vretena i pripadajućih prenosnika
ISO-L	FC	Rafinisana mineralna ulja sa dobrim svojstvima protiv oksidacije i korozije	Ista primena kao grupa FD, samo kod manje opterećenih prenosnih sistema

CILINDARSKA ULJA

Cilindarska ulja su mineralna ulja koja se koriste za podmazivanje cilindara parnih mašina, parnih lokomotiva, parnih čekića itd. Parna mašina radi sa parom pod visokim pritiskom, koja se vodi preko razvodnika ili ventila u cilindre. Klip, koji se nalazi u cilindru, povezan je sa klipnom polugom. Preko ukrsne glave pravolinijsko kretanje pretvara se u obrtno. Za podmazivanje delova pogonskog mehanizma (osovine, ležajevi) podmazuju se mašinskim uljem. Cilindarskim uljima podmazuju se delovi cilindra u kojima se kreće klip, delovi razvodnika i zaptivke za klipnu polugu. Cilindarska ulja se mogu koristiti za podmazivanje sporohodnih, zatvorenih normalno opterećenih reduktora. Opšta karakteristika ovih ulja je visoka oksidaciona stabilnost kao i mala tendencija ka koksovanju, što umanjuje stvaranje ugljeničnih naslaga i taloga na sedištima ventila i klipovima generatora pare.

Cilindarska ulja su zamašćena, mogu da sadrže polarne aditive koji ne dozvoljavaju spiranje ulja vodom. Bazičnog su karaktera i postojana na visokim temperaturama. Za izbor tipa cilindarskog ulja bitne karakteristike su vlažnost pare i temperatura.

Karakteristike pare:

Zasićena para do 3% vode
Vlažna para više od 3% vode
Pregrejana para vlažna para na visokim temperaturama

Prema nemačkom standardu DIN 51510 cilindarska ulja se dele na:

ZS za zasićenu paru, pritiska do 15 bara i temperature do 250⁰C
ZA za zasićenu paru, pritiska preko 15 bara i temperature do 310⁰C
ZB za temperaturu pare do 325⁰C
ZC za temperaturu pare do 340⁰C
ZD za temperaturu pare do 380⁰C